angrypiston

Jedan put su izrećene te rići "VOLIN TE NAJVIŠE NA SVITU". I to ne tako davno! Prije tebe san volija, ali nikad nijedan put nisan reka da volin najviše na svitu jer te rići su bile čuvane za onu pravu!
Istina je takva da stvarno mislin da si ti ta! Znan da neman pravo tako nešto izgovotit, ali srićo, obećavan da niko više neće ćut rići "VOLIN TE NAJVIŠE NA SVITU"...ne bar s mojih usana.
Odma san zna da cu te volit ...ovoliko....i toliko dugo! Volin te ka šta nikad niko nije nikoga volija, volin te najiskrenije šta mogu i to je tako. Samo san prema tebi takav i jedinu san tebe u oći gleda... I još san ti govorija i da ostaneš tu kraj mene, da ne ideš dalje, da ne nestaneš. Stvarno volin taj tvoj osmijeh...Jedva čekan da te vidin...čekan te tvoje oći da me pogledaju...dok si ti tu, u mome srcu i u mislima…
Ti si kraljica, samo ne znan kako ne vidiš, da kad san reka da te volin najviše na svitu, to san baš tako i mislija! Ne vidiš da san bez tebe niko i ništa…Ovo ti može zvučat totalno glupo ali…ti si mi…
…TI SI MI SVE ŠTA IMAN, SVE ŠTA ŽELIN U ŽIVOTU, VOLIM TE SVIM SRCEM, TI SI MI SVE ŠTA SANJAN, ZBOG TEBE POSTOJIN… Ne znan di san, teško me nać na Zemlji, među ljudima, trenutno sam u fazi kad ne razmišljan realno, ka da smo dva planeta, tu na suprotnin stranama svemira, i čekan da se sretnemo.. umoran san od čekanja, zadovoljavanja samo sitnicama, tražin svoje mane, mislin da je problem u meni. Svaki osjećaj je doživljen. Možete to nazvat ludošću, ja to zovem potribon.. Danas tebe volin više nego sebe. Ja san samo sjena onoga šta ti želiš.
Ti želiš trofej, a ja nisam dovoljno dobar. Ne cijenin se dovoljno. Želija san bit dio tebe,
dobija san i izgubija.Igran pošteno, glumija san i slučajno i namjerno, ali nisan moga odustat, ali ova igra je preteška za mene i straj me da će ostat bez pobjednika… Samo jedna takozvana sitnica je dovoljna da probudi demona u meni i da zadrhti duša i tilo od nemoći isprid sudbine, da se poljuljaju temelji virovanja. I uvik ponovo se probude ista sićanja, jednostavno me prilome iste ludosti koje se opet dese samo meni.
Onda umre još jedan dio moje duše, slučajno, greškon, malon nepažnjon...podižen, ko zna koji po redu, spomenik u srcu i pitan se koliko će ih još bit do trenutka kada ću se morat pritvorit u kamen. Svakodnevnica mi oduzima prostor za tugu ostaje mi samo da zapantin još jedan osmjeh više, još jedan stisak ruke koji više neću osjetit.Ostaje mi samo glupa praznina da me sića koliko smo ludi, i da smo slabi. Ne mogu više... Svu ovu tugu i ovaj život koji iman lakše je ispričat neznancima. A uostalom neman se kome ni obratit .Zato, znajte, ovo nije poziv u pomoć. Pokušat ću da izbacin iz sebe ono šta mi je na pameti. Pogledaj moje oči i shvatit češ šta osjećan prema tebi, zbog tebe još uvik bol nanosin sam sebi.. Moje srce te nikad neće zaboravit, jer si samo ti još uvik dio moje sriće... Ti i tvoja "dobrota" još uvik su dio moga života... Tako mi nedostaješ.... Iz dana u dan srce mi plače, tuguje, samuje... Bez tebe nemogu više, oprosti mi šta ovo samo zbog tebe pišen… Fališ mi totalno, bez tvoje ljubavi viruj nikako mi nije lako...Duša mi plače, bez tebe ne mogu funkcionirat normalno, jer, ljubavi viruj da se još uvik samo tebi divin.. Nisi ni svjesna koliko mi fališ, a ti... I taj tvoj pogled zbog kojega patin i za tvojin očima.. Nikad ne mogu zaboravit tvoj osmijeh, moju sriću kad si mi prilazila... I iskrenu ljubav moga srca... Izvini, znan da san dosadan, i za tvoju ljubav ću ako triba i do smrti se borit!... Samo zbog tebe ne spavam noćima, u mislima mi je samo tvoj osmijeh… Ne mogu te zaboravit... Zbog svega... Za mene drugi niko ne postoji jer ti si jedina isprid koje se ne moran pritvarat da san neko drugi. Ljubav boli... Pitan se zašto?? I pitan se kako?? Samo te molin da mi dopustiš da te pogledan u oči... Da ti kažen da te VOLIM. Danas se osjećan jako loše, ka da sve u meni umire... Ka da i ja sam umiren... Lagano umiren ! Neman vjeru, nadu, utjehu...Prvi put mi poteklo nešto iz oka nakon dugo vrimena, valjda suza… Danas me jedna od najvažnijih osoba u mome životu potaknula na razmišljanje o svemu što sam. I to je zvučalo zaista ružno. Pogodilo me je iako ni sam sebi ne znan objasnit sve stvari koje sam u životu napravija. Zato sam odlučija sebi pokušat objasniti, a tad ću možda lakše sebi i oprostiti i ta će mi osoba, jedna od najvažnijih u mome životu valjda moć oprostiti i zaboraviti. Zatvoriti ta vrata. Jesam li nekad bija loša osoba? Vjerovatno nisam, bija san ovo šta jesam, ali pod nekim drugim okolnostima, okružen nekin drugin ljudima koji me nisu imali volju ni želju upoznat onakav kakav jesan. Nisan zapravo ni ja njih. Nedostajalo je ono što san se usudija pustit iz sebe tek puno kasnije. Trenutak kada sam otvorija svoje srce spreman opet volit nekoga. Taj trenutak je za mene bija i predivan i zastrašujuć istovremeno jer sam se neprestalno boja boli i kraja svega, uvjeren da se meni ne može dogoditi ništa dobro, ništa zbog čega mogu biti sritan.. Možda san se zbog toga ponaša onako kako jesan, da se sačuvan od te boli i te patnje. Ali, kako u svemu postoji neka pravda, mene su i bol i patnja stigle i prigazile na način za koji san mislija da čak ni ja ne zaslužujem. I kad se to dogodilo pomislija sam da možda ipak nema smisla.. Odlučija san ipak izabrat onaj teži put. Onaj put u kojen se voli, iskreno i beskrajno. Put u kojem se bojimo više za život osobe koju volite nego svoj vlastiti. Put u kojen se bojite da ćete se jednoga jutra probudit i da više nećete imati ljubav za koju ste bili spremni sve učiniti. Ali ćete na tom putu naslonit glavu na rame te osobe i pomislit da je to jedino miesto na svitu kojem pripadate. Da su ti poljupci jedini koje u životu tribate. Da je taj zagrljaj jedini koji van vraća mir kada vam se čini da je sve oko vas krenilo loše. Izabra san taj put u kojemu ću i volit i na kojemu ću se bojat da ne izgubim takvu ljubav za koju sa spreman učinit sve.. A ti ne želiš me niti saslušat. I sad ću ponovit tvoje rići: “Ako se išta dogodi, znaj da mi je s tebon sve ovo vrime bilo super” A ja ću ti samo reć da te volin i da se bojin Ružice. Mislin ka ono mnogi od vas će se pitat za kin san ja to lud ali neću van reć…znan da je ona ipak jedinstvena, neka ima trnje, moglo bi se reć da ludin za njon onako previše... danas sam sretan Neću da se vidi koliko san ranjiv i kako me se lako može povridit. Jer sad vidin kako neki ljudi uživaju u tome... Nekad ne mogu nać prave riči da kažen ono šta mislin ili osjećan...
ponekad nisan siguran šta triban radit i kako se prema tebi ponašat...
ponekad se glupiran, nenormalno ponašan...
Ali to ne znači da ništa ne osjećan, da moran glumit, da nisam siguran u sve to...
Nije točno da sam taki namjerno... Ni da se svjesno tako ponašan...
Ne tribaš mislit da te zbog toga manje volin... Ne želin da me povride. Pretpostavljam da me ne razume ni drugi ljudi. Straj me da se opet ne počnen zatvarat u sebe. I sve ide dalje, i sve se vrti u krug. I ipak san sritan. Nadan se da jesan. Voljeti nekoga znači biti u stanju pustiti ga da ode. Ne znan za vas, ali ova je misao toliko duboka. Ne samo zaljubljenost, nego bezuvjetna ljubav. Niko nezna koliko vrimena triba proć da se smiri sumnja u takvu vlastitu odluku, u ispravnost i opravdanost takvog postupka. Koliko more pitanja bi tribalo odgovorit samome sebi. Je li moglo bit drugačije? Jesan li moga pokušati zadržat ono šta je…? Jesam li mogao…? Treban li bit ponosan šta san svatija da ne spadan u taj svit, i da moja ljubav sama po sebi ne daje pravo da u tome svitu živin? Oću li iz toga šta naučit? Je li taj ponos i osjećaj plemenitosti dovoljno jak da ubije sumnju u vlastitu glupost, da popuni prazninu koja se pojavila odlaskom nekoga za koga bi da život? Je li puštanje nekoga da ide u miru bez da san mu zagorča život, zapravo davanje života u ime ljubavi? Mogu li to napravit sa smiješkom? Duhovi se vraćaju...
Duhovi prošlosti opet dolaze,,, napadju me. Napadaju me jer pišen ono šta osjećan, napadaju me,,,jer sam bija iskren.
Zna sam da neću moč bit miran.
Nešto ovako se moralo desiti,,, kad tad.
Desilo se ovako i na ovi način.
Ponovija san istu grešku,,, virova san istin ljudima,,, a oni su opet previše rekli.
Rekli su i ono šta ja nisan reka.
Zbog tih ljudi duhovi prošlosti se vraćaju i napadaju me, zamjeraju mi to šta pokušavan bit sritan. A niko ne zna, niko ne razumi o čemu pišen, o čemu govorin. Kažu da je smišno to šta pišen o svom anđelu, da in je za povratiti. Ništa šta oni kažu ne može prominit ono šta ja mislin,,, ono šta osjećan. Ako to iko može onda je to ona. Čudno zvuči i meni, ali samo ona može pokvarit sliku . Vrimenon san je toliko zavolija da nema stvari koju joj ne bi moga oprostit...
To me smiruje i tira te grozne misli daleko iz moga uma. Čudno je kako se neko može toliko brzo zavolit, toliko jako i da sve ostalo postaje beznačajno, a sve druge neprimijetne i bezlične. Toliko volit je neobjašnjivo, ali zašto se i trudit da svatin? Zašto pokušavat? Nema smisla trošit energiju! Treba samo volit,,, još jače iz sekunde u sekundu. Nisan odavno nešto napisa,,, ne znan šta me puklo,,, možda to šta me smatra jako lošon osobon,,, mislin da san navika na to,,, svaki put me pogodi,,, ali ne želin to pokazat,,, valjda san i zaslužija... Dugo nisam zna da san zapravo samo svoj,,,da san,,,samo svoj... i cili život mi se to dešava.
Jer čiji bi još moga bit,,, Njezin... ili možda opet svoj...
Zapravo prvo pomislin da sam... ali onda svatin da je zapravo ona samo svoja,,,
da nema mista za nekoga u njezinin željama,,, potribama,,, mislima...
A onda poželin,,, i tu zapravo pronađen mali kutak,,, koji je bija samo moj...
Kako lip osjećaj,,, ali kratko,,, previše kratko...
Nestane ka šta sunce nestane u noći,,, misec u zoru....
Bude nan lipo,,, ka u snu,,, i zapravo ka da sanjan,,,e san... ja sritan pomislin da je stvarnost...
a u snu se može sve,,, osin jednoga,,, a to je ostat budan....
Kako je lipo kad imaš svoju sjenu,,,kad znaš da ti neko pripada,,,pa makar to bila i samo sjena...
Kako je lipo kad si nečija sjena...znaš da nekome pripadaš,,, pa makar to bila samo sjena...
I budin se i mislin,,, da me pusti da buden sjena,,,
jer je to najviše šta joj mogu bit...to je najviše šta mi dopušta...@-->->>--- - sinoć mi se nešto desilo, a ovaj tekst šta san naša na jednom blogu je super (Prošlost je prošlost..
I tu je kraj kraju.. Ne treba se to dozivat..) ...
ZBOGOM DUHOVI PROŠLOSTI
Ne budi duhove prošlosti.
Ne pripadaju oni ovdje i sada.
Ne budi ih, za njih više mjesta nema.
Samo ostavi ih negdje daleko.
Neka spavaju!
Neka pronađu svoj kraj.
Samo ostavi ih negdje daleko,
jer ovdje oni donose kiše.
Unose nemir!
Tjeraju u plač! Ziggy : "Love is My Religion" I am root!
If you see me laughing,
you'd better have a backup! ljudi su bezosječajni itekako me pogodila cilj ljubavi je upravo ona sama "Duša zaljubljenog čovjeka živi u tuđem tijelu." ,,,
"Ljubav ne gleda očima, već dušom; zato je krilati Amor na slikama slijep." "Silmarillion je povijest ratova koje su izgnani vilenjaci vodili protiv neprijatelja, uglavnom na sjeverozapadu Međuzemlja. Nekoliko priča govori o pobjedi ali je tragedija skrivena i u njima te završavaju katastrofom i nestankom staroga svijeta". dobrodošli u svijet luđaka Posli kiše dolazi sunce.
Pa i ovi put se to pokazalo istinito.
Sredina lita, sunčeva energija je jaka i stabilna.
Da bi grožđe dozrilo i da bi berba bila bogatija, takva je energija neophodna.
Rađaju se Lavovi. danas mi je dan bija napet skroz,,,vozi vamo,vozi tamo,,,kakva gužva...ispalija san...ma bitno da san je čuja,,,jer jednostavno mi je u glavi,,,ka da je tu uvi postojala,,,možda i je,,,samo nisan to zna...prvi pu da san nekome ubra ružu za poklon... znan da san van dopizdija,,,ali šta ću... danas san tako sritan šta ću je vidit večeras,,,nisan je vidija jedan dan i odma mi fali... pokušat ću,,,pa šta bude,,,može me samo zabolit,,,pa će proć za par miseci,,,ali ću opet mislit na taj crveni cvit pun trnja... iman ljubavi dosta,,,ali je samo njoj mogu pružit,,,ali je ne želi,,,ali,,,neću odustat,,,može me samo potirat Evo me nakon par dana,,,jutros san se izblesira,,,malo san se pripa,,,ona je povraćala i bila joj je muka,,,a ipak misli da me nije briga za nju,,,ma nema veze ja je strašno volin... dobro jutro,,,opet sen zaspa,,,sinoć mi je bilo super,,,ustvari sa njon mi je uvi super osin kad je drukčija,,,volin je toliko da nemogu mislit normalno,,,
She's dangerous 'cause She's honest
She's dangerous, She don't know what She want
Well She left my heart empty as a vacant lot
For any spirit to haunt
She's an accident waiting to happen
She's a piece of glass left there on the beach
Well She tell me things I know She's not supposed to.
Then She leave me just out of reach Danas neću ništa napisat,,,jer,,, večeras mi je bilo super,,,
scena prva, naš susret:
zavolio sam te na prvi pogled,
ti si znala svoj put
ne gubeći iz vida što želis, ko bi reć
A onda scena druga,
izgledala si promijenjeno
igrala čudno, a da ja nikad ne saznah zašto
dušo... danas si me iznenadila, a i sinoć,,,... nekad je stvarno super,,,a nekad je skroz drukčija,,,večeras je volin više nego jučer,,,a puno manje nego sutra...(to je stvarno poseban cvit) Teško popodne, razmišlan o pizdarijama, kako navest Ružicu da svati...da mi je stvarno stalo...jednostavno je nemogu izbacit iz glave...pići mi mozak ka CD... Zaljubljen sam u Ružicu Ustajem ujutro, i MISLIM O TEBI. Kuham kavu, i MISLIM O TEBI, Ispijam kavu, i dalje MISLIM O TEBI. Odlazim vani, i opet MISLIM O TEBI. Sjedam u kafić, naručujem piće, i MISLIM O TEBI. Otpijam gutljaj i bježim od buke, jer ne mogu u miru RAZMIŠLJATI O TEBI! Preporučite ovaj post za objavu u WriteSomething knjizi Misec, ne spava mi se…
...dolazak zore...
miluje me zraka sunca šta se probija kroz moj prozor... osjećam tvoje rići i... dobijen snagu, ali opet se ponekad bojin da ne pokleknen...
..ovi par dana vraćan film unazad... zadrće tilo i srce, i poželin primotat traku ko zna koliko dugu... i u tome vraćanju ispravit neke stvari, ali neke i izbrisat, (ka šta na papiru brišeš trag olovčice)...
...jos tražin znak da nastavim ili da prestanen, iako mi je potrebna tvoja blizina i zajedničko približavanje ... i nekad mi odgovara ova samoća koju dilin sa tobon, a nekad isto poželin da se izgubiš... i ne znam... nekad sam zbunjen, a nekad je sve čisto…u prvom planu... ovo vraćanje tebi ispunjava moj feeling i čini ga jačin... lakše podnosin dan koji se budi novon zoron...
Osječan da sam posta škrt na ričima... možda ih čuvan za tebe, (ne priznajem da ne znan)... ostavit ću jos jedan trag.... i jos ću tražit....blokada…neznan šta bi više reka Misec, ne spava mi se…
...dolazak zore...
miluje me zraka sunca šta se probija kroz moj prozor... osjećam tvoje rići i... dobijen snagu, ali opet se ponekad bojin da ne pokleknen...
..ovi par dana vraćan film unazad... zadrće tilo i srce, i poželin primotat traku ko zna koliko dugu... i u tome vraćanju ispravit neke stvari, ali neke i izbrisat, (ka šta na papiru brišeš trag olovčice)...
...jos tražin znak da nastavim ili da prestanen, iako mi je potrebna tvoja blizina i zajedničko približavanje ... i nekad mi odgovara ova samoća koju dilin sa tobon, a nekad isto poželin da se izgubiš... i ne znam... nekad sam zbunjen, a nekad je sve čisto…u prvom planu... ovo vraćanje tebi ispunjava moj feeling i čini ga jačin... lakše podnosin dan koji se budi novon zoron...
Osječan da sam posta škrt na ričima... možda ih čuvan za tebe, (ne priznajem da ne znan)... ostavit ću jos jedan trag.... i jos ću tražit....blokada…neznan šta bi više reka ispaliću Zaljubljen sam u Ružicu tmurno i sumorno popodne Pozdrav Dori! spava mi se instaliran Linux ljubav mora biti bezuvjetno davanje Volim Sandu!!! Volim udanu ženu Hack the planet Ustajem ujutro, i MISLIM O TEBI. Kuham kavu, i MISLIM O TEBI, Ispijam kavu, i dalje MISLIM O TEBI. Odlazim vani, i opet MISLIM O TEBI. Sjedam u kafić, naručujem piće, i MISLIM O TEBI. Otpijam gutljaj i bježim od buke, jer ne mogu u miru RAZMIŠLJATI O TEBI!

"Nikada se ne prestaj smijati. Čak ni kada si tužan. Jer nikada ne znaš kada će se netko zaljubiti u tvoj osmijeh." TUŽNA!

There are no similar users to angrypiston.